Budimpešta, 17.01.2011.

Ne bih da zvučim prepotentno, ali smatram da je za ovaj bend ipak potrebno malo upoznavanje.

Supertouch je bend koji je bio aktivan krajem 80-tih i početkom 90-tih, i što se mene, a smatram i ostalih koji su pratili njihov rad, tiče, najveći uspeh im je pojavljivanje na legendarnoj Revelation kompilaciji „New York City Hardcore: The Way It Is“ sa pesmom „Searching For The Light“. Takođe, napomenuo bih da se bend na početku karijere zvao Death Before Dihonor. Da, da... isto kao i ovi šupci što sviraju danas. A originalni bubnjar benda je glavom i bradom (pošto je imao) bio niko drugi nego Mike JEBENI Judge, pevač legendarnog benda Judge. Koliko sam saznao od benda, ovo im je treća poseta Evropi, a poslednja je bila davne 1994.

No dobro. Razlog ove turneje je ponovno okupljanje benda i izlazak EP-a „Lost My Way“ za Reaper Records. Prethodno izdanje i ujedno njihov jedini album, „The Earth Is Flat“, izašao je na Revelation Records-u nekada davno, mislim 1990. Ipak nisam toliki starkelja da se i toga sećam.

Odužilo se ovo predstavljanje, ali čisto htedoh da iznesem par činjenica o ovom relativno nepoznatom i zaboravljenom bendu.

Ali da se vratim samom koncertu. Iz Srbije je koliko ja znam došlo dvoje kola, ja sa Novosađanima i još jedan automobil sa četvoro ljudi iz Beograda. Osmoro ljudi iz Srbije na konceru benda koji skoro dve decenije kao da i nije postojao, složićete se sa mnom, to je možda i previše!!! Neki mnogo aktivniji bendovi nikad nisu videli osmoro Srba na jednom mestu!!!

Koncert je bio zakazan za 19h, ali je sve počelo u 20h. Ovaj deo ću malo da ispreskačem, jer iako sam bio tamo kao da nisam bio. Evo u par reči. Svirala su dva lokalna benda pred desetak ljudi. Niti znam kako se zovu, niti šta sviraju. Prosto me nije interesovalo, i da, možete me optuživati da nisam podržao bendove, niti tamošnju scenu, ali iskreno, nisam ni malo bio zainteresovan.

Supertouch je počeo oko 21:30h. Bend čine četiri člana sa prosekom godina od 45-50. Možda sam malo preterao, ali realno su starkelje za većinu nas. Znači, klasična punk postava, gitara, bas, bubanj i vačpe, koji inače, što se mene tiče, ima odličan glas i meni baš leži. E sad, ako neko nije imao priliku da presluša ovaj bend da pokušam ja da dočaram. Jeste da su iz NY, jest' da su iz stare Youth Crew ekipe i sve to, ali ne zvuče ni približno tome. Neki Post-Hardcore, sa dosta primesa Rock-a i sa odličnim pevljivim vokalima. Nisam siguran sa čime bih to mogao da uporedim, sem da kažem da bend definitivno ima izgrađen neki svoj sopstveni stil sviranja.

Kad je njihova svirka počela, skupilo se tu jedno, plafon, stotinjak ljudi potpuno iznenađenih, pošto kapiram da i nisu očekivali ovaku svirku od Njujorčana sa kraja prošlog veka, ali ko im je kriv što se nisu na vreme informisali. Potpuno mrtva publika sem organizatora koncerta koji je pokušao da se iskupi u ime cele mađarske nacije, ali mu nešto nije išlo za rukom. Pridružio se tu i jedan mrtav pijan lik, tako da je na kraju čak i ta monotonija imala smisla. Mark Ryan, pevač Supertouch-a, je shvatio da ako ne uzme stvar u svoje ruke sve će to ličiti na klupsku svirku, gde svi poskakuju s' noge na nogu i na kraju svake pesme daju neizmerno duge aplauze. Pa je čovek lepo sišao u publiku i malo promrdao masu. Inače, bend uživo zvuči odlično. Uvežbano, energično, baš kako sam ja zamišljao, i iako me je cela atmosfera smorila, ja sam uživao, i u zagrljaju sa Mark-om otpevao refrene svih hitova koje je ovaj bend snimio. Svirali su „Searching For The Light“ sa već pomenute komiplacije, zatim „Ebgine“, „Vendor“, „How Do You Feel“, „Understanding“ sa takođe pomenutog albuma, i naravno moju omiljenu „Climbing Aboard“ sa njihovog prvog 7’’. Takođe su odsvirali i sve 4 pesme sa novog singla, koje su još rokerskije od svih ranijih snimaka, ali meni baš leže. I uživo i sa nosača zvuka.

Sve u svemu kao zaključak, što se mene tiče ovo je bio odličan koncert! Jeste da je publika bila čista nula, ali ja sam se vratio kući sa velikim osmehom na licu. Što zbog koncerta, što zbog činjenice da su me Mark i drugari častili test presom 12’’ njihovog novog izdanja, koje će se pojaviti na jesen za Horror Hotel Productions.

Inače, ploča će sadržati njihov live snimak iz 1988. sa WNYU radia, tako da sam danas jedan od pedeset ljudi na svetu koji poseduje ovu ploču!!! Fala im lepo, nisu mogli bolje da me uvesele!

Slike sa koncerta možete pregledati na sledećoj adresi:

http://www.flickr.com/photos/26831821@N08/archives/date-taken/2011/01/17

A ako kojim slučajem želite da preslušate ovu raritetnu ploču koju sam JA dobio, moraćete da svrattite do mene, pa da zajedno slušamo ploče dok se boje ne rastope .

Toliko od mene, ostajte mi zdravi, debeli i veseli. Uzdravlje!

review by: Raykard