Gornji Milanovac, 18.03.2011.

Priznajem da je bilo dosta pretumbavanja oko toga da li ćemo ići ili ne (uostalom kao i svaki put ), ali odluka je ipak pala da mora da se overi još jedan klasičan, domaći HC road trip/cert. Ovaj put se išlo za Gornji Milanovac kako bi poDRŠKU iz Bg-a pružili SOULCAGE-u, koji su ovaj put bili i domaćini, i svima nama dobro poznatom Balkanskom Hardcore/Punk bendu HITMAN.

Vreme je bilo baš bljak i razmišljali smo se da li ipak da odustanemo, ali kako se kasnije ispostavilo, to bi bio opasan zajeb. Posto iz Bg-a sem nas (Marko Nula, Mile LTTB, baba Jela, Majči i Steva DjDK) niko nije išao, rešili smo da ne najavimo naš dolazak kako bi malo naravili jedan lagani rusvaj, kao kad besna dece ulete među pitomu, ali to je u startu bila greška, jer kako se ispostavilo, na koncertu je bilo sve samo ne pitomo. Vreme loše, put katastrofa, ali se nismo dali pokolebati, pa smo uz BURY YOUR DEAD/SICK OF IT ALL plejlistu dali po gasu dok smo prolazili kroz NEVADE, zlu ne trebalo!

Prvo iznenađenje je bio sam klub, koji zapravo nije nikakva „rupa“ ili garaža na koje smo navikli, već pravi kafić/klub i to fensi! Ne znam kako, ali domaćini su izakcijali mesto, a bogami i opremu, u prilično zanimljivom prostoru, što je za svaku pohvalu. Oprema solidna, bina gusta, masa lepo raspoložena i u više nego solidnom broju (oko 150 ljudi, +- 10. Da je bilo 20 ljudi više, bila bi neviđena gužva). Drugo iznenađenje je usledilo kad smo shvatili da je bilo ljudi koji su došli iz Užica, Čačka, Lučana i bratskog nam Smedereva. Zaista za svaku pohvalu pošto sam se malo navikao na razmaženu beogradsku publiku koju mrzi da ode do lokalnog kluba, a ne do Gornjeg Milanovca.

Nakon pozdrava i čestitki na bini se pojavljuje SOULCAGE i odma’ kreće da renda. Publici nije trebalo dvaput reći pa se odmah krenulo sa svim standardnim elemntima jedne dobre HC svirke. Stage dive, circle pit, singalon, fingerpoint, ma sve k'o iz knjige, što je bilo jako lepo za videti, čuti i doživeti ma koliko puta smo već prisustvovali takvim akcijama. SOULCAGE odprašiše stvari sa njihovog „Underground - Say It Proud“ EP-a, kao i par novih koje će se naći na njihovom albumu prvencu koji je u pripremi. Za one koji ne znaju, SOULCAGE svira newschool HC tipa TERROR - brzo, jako, kratko, bez filozofije. Publika je odlično prihvatila svirku, pa je atmosfera bila kakva i dolikuje ovakvom fazonu, ali bez ikakvih incidenata, što je u jednom trenutku shvatio i baja iz obezbeđenja i pustio sve da skaču kako im volja.

Nakon lokalnih snaga na scenu stupa HITMAN koji ne treba predstavljati, osim ako niste nikada slusali Hardcore, ili bili u komi poslednjih 10 godina kao Stiven Sigal u onom filmu! Kako to obično i biva na njihovim koncertima, odmah se nastavilo sa skakanjem, hvatanjem za mikrofon i trčanjem u krug. Treba napomenuti da je ovo bio prvi cert sa novim basistom, a starim drugarom Rajkom, koga ovi koji su malo duže tu najviše znaju po bendu MEMBER OF THA FAMILY gde je svirao gitaru. Svirali su pesme sa poslednjeg albuma prošarane starim hitovima, pa je bilo baš onako kako valja. Probaću da budem nepristrasan koliko mogu, ali da ne znam koliko godina imaju ovi na bini mogao bih da se zakunem da su tinejdžeri. Iako su nastupila samo dva benda, ne verujem da je nekom falilo još, jer je na kraju masa bila pošteno izmorena.

Na izlazu smo naleteli na ljude dobre volje koji su nas ljubazno ponudili rakijom za rastanak, koja bi mnogo bolje došla kao dobrodošlica, ali svakako je legla ovima koji su cirnuli. Ja sam se čuvao zbog volana da nas ne sa'ranim negde usput .

Taman kad smo pomislili da je veče gotovo i krenuli nazad, nalateli smo na čuveni Swingers klub gde zamalo da ostanemo bez ženskih članova naše posade. Navalile da uđu pošto-poto, jedva smo ih zadržali. I taman kad smo se dokopali Meljaka na’vataju nas pripadnici državne službe i pokažu da smo cepali preko ograničenja i to baš 88! Ujeo sam se za jezik kad mi je čika policajac pokazao radar da ne bih rekao nešto... zbog čega ne bih popio samo kaznu .

Sve u svemu, ispalo je neočekivano dobro veče sa drugarima starim (najviše varim) pa se vratismo nazad praznog želuca, ali punog srca… la la la (lulu lulu)...

review by: Steva DjDK

Idi nazad