Pre nekoliko dana sam pričao sa Ricardo-m (pevač portugalskog Hardcore benda For The Glory) i dogovorili smo se da uradimo intervju. Pričali smo malo o bendu, prošlim izdanjima, novom albumu koji uskoro izlazi, njihovoj mogućoj poseti Srbiji i Balkanu, i tako. Da vam ne prepričavam sve... pročitajte...

Babieseater: Pre svega da ti se zahvalim što si pristao na intervju. Kako si, šta radiš?

Ricardo: Zdravo, i hvala na prilici da otvoreno pričam. Super sam, upravo sam odgledao fudbal pa sada uživam kod kuće. Znači, sve je super.

Babieseater: Hajde za početak da neupućene malo upoznaš sa bendom; odakle dolazite, ko su članovi, koju vrstu muzike svirate, itd.

Ricardo: Dakle, For The Glory je Hardcore bend iz Lisabona i Portoa, ali nam je sedište u Lisabonu, gde vežbamo i odakle je i većina članova. Sviramo Hardcore sa malo Groove-a... znaš već.

Babieseater: Ko u bendu piše muziku, a ko tekstove? Znam da si i gitarista. Ima li i tvog udela u sviračkom delu stvaranja pesama, jer je skoro pa pravilo da pevači ne rade muziku?

Ricardo: Svi doprinosimo pisanju muzike, čak i ja. Nisam gitarista. Mogu da odsviram neke rifove, ali većina stvari koje ja uradim su uglavnom samo ideje, ili samo ukažem na neke stvari koje bih ja voleo da čujem u našoj muzici. Moramo da se složimo 100% oko toga da li želimo neki rif u određenom delu pesme ili ne. Ali svi mi pišemo stvari i želimo da tako i ostane. Svi čine bend, tako da zajednički donosimo odluke u kom pravcu želimo da idemo.

Babieseater: Mnogi ne znaju da si tokom jedne turneje svirao gitaru u holandskom bendu No Turning Back. Kakva iskustva nosiš sa te turneje? Da li se turneje For The Glory-a razlikuju od njihovih?

Ricardo: Jako sam povezan sa No Turning Back-om. Organizovao sam njihov prvi koncert u Portugalu i od tada smo nekako zajedno, tako da je bilo zapisano da će se naši putevi u budućnosti ukrstiti. 2004-te nekoliko mojih prijatelja i ja smo odlučili da odemo za Holandiju mojim kolima i „uhvatimo“ svaki koncert tokom tog puta. Gitarista No Turning Back-a u to vreme, Gio, je otišao na godišnji odmor, pa su me pitali da popunim upražnjeno mesto za neke koncerte. Koncerti koje sam ja odsvirao sa njima bili su na turneji sa Ragmen-om, i bilo je odlično. Živeo sam svoj san. U to vreme oni su izdali album „Damage Done“. Ja sam voleo i album i pesme, tako da mi je stvarno sve to bilo kao san. Nakon toga sam takođe upao kao zamena u nemački bend Zero Mentality, gde sam svirao bas, i ta turneja je takođe bila odlična.

Postoje razlike. Možda ih u to vreme nije bilo toliko, ali je velika razlika kad radiš velike turneje gde više klinaca dolazi na koncerte i gde je, čini mi se, totalno drugačija atmosfera. Ja sam zaista zadovoljan turnejama koje smo uradili sa For The Glory. Bile su manje, ali su nam ukazale da zaista moramo da se potrudimo kako bi postigli to što želimo. Mi to radimo polako, sopstvenim tempom, ali radimo.

Babieseater: Kad smo već kod turneja, nikada do sada niste posetili ove krajeve. Postoji li neki specijalan razlog za to, ili vas jednostavno niko odavde nije pozvao?

Ricardo: To je činjenica, nikada nismo imali priliku da dođemo tu, jer većinom imamo ograničeno vreme za turneje. Svi imamo stalne poslove i jednostavno ih ne možemo napustiti da bi otišli na turneju, a Balkan je tako daleko od nas da nikada nismo imali dovoljno vremena da odemo i tamo. Takođe, nikada nismo dobili poziv da sviramo na Balkanu, ali smo čuli da je na koncertima ludnica i definitivno želim da u budućnosti posetimo i te krajeve. Čak i da to bude samo na vikend, voleo bih da vidim sve te Hardcore manijake.

Babieseater: Obećao si mi da ćete tokom 2011. posetiti i jugoistočnu Evropu, i da ćete svratiti i do Srbije. Da li ti je neko možda preneo svoja iskustva boravka ovde?

Ricardo: Čuo sam od prijatelja da je ludo, da klinci zaista osećaju Hardcore. Mislim da pomalo liči na Portugal. Nama ne dolazi mnogo stranih bendova, i kada je neki od njih u gradu klinci odlaze na koncert da ih podrže i da im omoguće da se osećaju kao kod kuće. Stvarno želim da dođem tu... Iskreno se nadam da ćemo tokom sledeće turneje biti u mogućnosti da i tu sviramo. Možda ćemo za sledeću turneju leteti direktno za Nemačku i odatle krenuti dalje. To će nam omogućiti više vremena da odsviramo koncerte i u zemljama u kojima nikada nismo bili.

Babieseater: Reci mi, jesi imao prilike da čuješ neki bend iz Srbije ili sa Balkana?

Ricardo: Prijatelj mi je poslao 2 CD-a, Tibia i Hitman. Hitman-ov album je odličan! I takođe s ponosom nosim majicu sa njihovom verzijom Ramones logoa... BOLEST!!!

Babieseater: Iza sebe imate 2 studijska albuma, „Drown In Blood“ i „Survival Of The Fittest“. Koji je lično tebi draži od ta dva?

Ricardo: Prvi album koji smo uradili, „Drown In Blood“, je bitno dostignuće za mene. Pesme su jednostavne i tekstovi više grubi, ali tako sam se osećao u tom trenutku. Volim break-ove i te pesme, iako danas radije slušam „Survival Of The Fittest“, jer to je pravac kojim želim da idemo u našoj muzici. Oba albuma imaju dobre pesme, i mi još uvek izvodimo pesme sa oba albuma. Ja najviše volim pesme „All Alone“ sa „Survival Of The Fittest“ i „Fall In Disgrace“ sa „Drown In Blood“.

Babieseater: Uskoro vam izlazi novi album. Reci nam nešto o tome.

Ricardo: Ovaj će biti bomba! Kada snimamo album trudim sam da ga sagledam iz prespektive slušaoca. Kao da sam ja u publici, svira se nova pesma koju smo uradili, a oni mosh-uju, skaču, igraju. Takođe sam odlučio da napišem tekstove koji se odnose na moj pogled na svet, predrasude, i na način na koji drugi gledaju na nas sa visine. Čovek nikada ne bi trebao da gleda na drugog čoveka sa visine osim ako mu pomaže da ustane, ako razumeš šta sam hteo da kažem.

Novi album će imati 10 novih pesama, i mnogo je snažniji od prethodna 2 koja smo snimili. Različitost svakoga od nas je napravila ovaj set pesama snažnim i jedinstvenim.

Babieseater: Negde sam video (Facebook, Myspace), da vam u delu „izdavačka kuća“ pišu imena više izdavača (Raging Planet, Dead Serious, Carthago Records, Hard Knox Records, I Owe You Nothing Records). Da li zaista imate potpisan ugovor sa svima?

Ricardo: Haha… Mi zapravo ni nemamo potpisan ugovor, znaš, već imamo usmeni dogovor. I Owe You Nothing je moja izdavačka kuća. Izdao sam For The Glory album „Drown In Blood“ u saradnji sa Raging Planet, koji još uvek izdaju stvari za nas u Portugalu. Raging Planet je jaka izdavačka kuća u Portugalu koja može da dopre do mnogih klinaca. Prodaju diskove u prodavnicama i to je dobro za dobru distribuciju u našoj zemlji. Zatim Carthago Records je objavio naš prvi 7’’, Hardknox je objavio takođe naš 7’’ pod nazivom „Darker Days“. Dead Serious distribuira naš album „Survival Of The Fittest“ za evropsko tržište.

Babieseater: Da li se sećaš vašeg prvog nastupa? Kako je bilo?

Ricardo: Uvek ću se sećati prvog nastupa sa ovim bendom. Postava je bila totalno drugačija, ali se sećam jako dobro. To je bilo u avgustu 2003. Trebalo je da sviramo sa bendom Confronto iz Brazila, ali su oni otkazali, pa je bilo cool. Bilo je oko 300 klinaca tamo, prostor je bio odličan, u centru grada, i takođe je svirao portugalski bend koji mnogo cenim, Omited GR. Raspali su se pre nekoliko godina. Sećam se kad se zavesa podigla krenuo je wall of death, mi smo svirali naš intro i bilo je baš cool. Za prvi nastup, reakcije su bile odlične i ja sam eksplodirao od sreće. Na kraju tog koncerta desila se velika tuča zbog koje je klub zatvoren na nekoliko godina.

Babieseater: Rekao si mi u jednom razgovoru da je i u Portugalu scena podeljena? Šta misliš da je uzrok tome i da je to gotovo pravilo svuda u svetu, a svi pričaju o nekakvom jedinstvu?

Ricardo: Pa to je tako normalno da ne moraju svi dobro da se slažu. Hardcore scenu i čine ljudi , a ljudi imaju različite ideje, ili vide stvari na različite načine. Postoje oni koji smatraju da je Hardcore igra u kojoj moraju da dobiju sve, znas... Ali za mene to znači da radim ono što volim, radim najbolje što umem i pokušavam da pomognem svakom klincu.  Znam koliko je teško otići na koncert gde nikoga ne poznaješ, a da si opet u stanju da zavoliš sve ovo i da upoznaješ ljude. Sve je ranije bilo mnogo lakše. Nije bilo potrebno dokazivati koliko ste važni, koliko albuma imate. Ja ne volim takmičenje u merenju penisa, to nisam ja, to je pomalo detinjasto.

Babieseater: Da li misliš da ćete ikada ponovo deliti binu sa Devil In Me?

Ricardo: Da naravno, nemamo ništa protiv Devil In Me. Oni su dobar bend koji radi svoju stvar. Njihov pevač je bio prvi gitarista u For The Glory-u. Devil In Me su nastali iz benda koji se zvao Lockdown u kome je naš drugi gitarista, Sergio, svirao bas. Mogli smo da sviramo češće zajedno, ali iz nekog razloga to se nije dešavalo tako često. Čuo sam da smo bukirani za neki koncert u martu gde ćemo nastupiti zajedno. Mi delimo binu sa svakim bendom koji se kao i mi suštinski bavi velikim idejama i otvoreno priča o stvarima koje su od velike važnosti za današnje društvo. Kao bend nismo u svađi ni sa kim, ili bilo šta slično. Kao što sam rekao, ne moraju svi da se slažu, i isto je i sa bendovima. Neki ljudi se slažu, neki ne... Takođe, neki ljudi vole mnogo da pričaju. Činjenica je da ja nikada nisam video neke od takozvanih Hardcore klinaca na našim koncertima, i nije me briga. Svakom svoje.

Babieseater: Kakva je posećenost Hardcore koncerata u Portugalu? Ima li razlike da li sviraju domaći ili strani bendovi?

Ricardo: Pa sve zavisi od toga koji bendovi sviraju, ali generalno većina klinaca ovde podržava bendove. Naravno, veći bendovi kao što je Sick Of It All, će privući mnogo više publike nego manji lokalni bend, ali je činjenica da mnogo ljudi dođe i na koncert lokalnih bendova. Podržavaju lokalne bendove, kupuju njihove albume, dolaze na njihove koncerte i nose njihove majice. Ponosan sam na podršku koju klinci daju bendovima. Ponekad gledaju isti bend previše puta, pa postanu izbirljivi oko line up-ova i svega toga.

Babieseater: Koja je najzanimljivija stvar koja ti se desila tokom nekog nastupa?

Ricardo: Imali smo jednom prilikom koncert na severu Portugala, i tokom našeg nastupa ja sam totalno otkačio, i kabl od mikrofona je leteo svuda. U jednom trenutku sam kablom zakačio našeg gitaristu koji je pao na sred bine. To je jedna od smešnih situacija. Takođe, tokom koncerta u Cascais-u dok smo svirali obradu No Warning-a, klinac se skačući sa bine nokautirao, i izgledalo je prilično ozbiljno, ali se samo onesvestio. Bilo je nekako zastrašujući gledati ga kako leži na podu zatvorenih očiju. Takođe na istom koncertu je jedna devojka ostala bez prednjih zuba. Haha J. Ponekad se stvari otrgnu kontroli, ali sve je to deo koncerta. Jednom na koncertu u Viana do Castelo klinac je skakao sa bine i onda su ga ponovo bacili na binu; noga pravo u moje lice... bammm! Bio sam nokautiran. I poslednje ali ništa manje važno, ove godine na Viveiro Festu (Španija), tokom našeg nastupa, naši prijatelj iz Portoa imali su sa sobom dimne bombe i portugalsku zastavu na kojoj je pisalo For The Glory. Kada smo počeli nastup upalili su ih. Izgledalo je kao da samo na fudbalskoj utakmici. Hahaha.

Babieseater: Čija je bila ideja da spot za pesmu „Survival Of The Fitest“ snimite u bokserskom ringu?

Ricardo: Uradili smo taj spot za prijatelja. To je bio njegov diplomski rad. Ispostavilo se da je bilo prilično ok. Prva ideja je bila da se snima na playback. Izgledalo je kao da je 40˚C u areni, bili su neki ljudi tu, i rekli smo „NE, sviraćemo uživo“, tako da smo napravili koncert u areni. Svirali smo jednu pesmu, zatim „Survival Of The Fitest“, pa onda drugu, pa opet „Survival Of The Fitest“. Bilo je cool. U početku, klinci nisu baš bili zadovoljni činjenicom da ćemo svirati unutra, ali uz nekoliko viceva i prijatnog razgovora sa njima, uključili su se u sve, kao što se i može videti u spotu. Izigravali su kečere, trčali levo-desno koristeći užad... hahaha J. Neviđeno smešno! Takođe u tom spotu se može videti žena koja je došla sa malim detetom. Njene sise su se kretale gore-dole u ritmu muzike, BOLESNO!

Momak koji je snimao je uspeo da prenese u spot suštinu ove pesme, da u današnje vreme stvari idu toliko brzo, i da uvek postoji neko ko pokušava da uzme tvoj ponos nudeći ti univerzum. To je glupo takmičenje samo zato jer neko ima para. Oni ne mogu kontrolisati ono što ne razumeju. Nikad u pitanju nije bio novac, već ideje, vaši koreni, i to je ono što oni ne mogu kupiti ili ukrasti. Nema povlačenja.

Babieseater: Reci mi, kakvo mišljenje imaš na sve manju prodaju CD-ova, na sve masovniju pojavu internet piraterije, i na ponovno buđenje vinila?

Ricardo: Kao što sam rekao, pokrenuo sam malu izdavačku kuću, izdao neke stvari koje se meni sviđaju, a stvar oko vinila je bila ogromna greška. Objavio sam split 7’’ bendova For The Glory, Black Friday ’29, Last Mile i City To City, i činjenica je da nisam prodao puno kopija. Mislim da je to zbog toga što klinci radije odu na mediafire i traže muziku. Mnogo albuma izlazi u isto vreme koje klinci skidaju sa neta, ne zauzimaju im mnogo prostora u sobi, i mogu njima da napune svoj iPod. Nije mi važno ako skidate album, ali tekstove i omot ne možete prebaciti u svoj iPod, ne možete držati u rukama taj komad zbog kog ćete shvatiti koliki je napor bend uložio da bi ga objavio. Ja takođe skidam muziku. One koje volim njih i kupujem kada god to mogu.

Babieseater: Tvojih 5 omiljenih bendova i 5 omiljenih albuma.

Ricardo: Druže, nekako mi je teško da navedem samo 5. Navešću 5 imena koja su mi pala na pamet, i 5 Hardcore albuma koja najčešće slušam, ok? U suštini bendovi i albumi su isti.

Ali se ova lista uvek dosta menja. Takođe dosta slušam Biohazard, Merauder (Masterkiller), Ramallah, Born From Pain, Leeway, Blood For Blood, Ragmen, Death Treat... Da budem iskren, ako budem ikada ponovo bio u prilici da gledam Ragmen ili Ramallah, odlepiću, obožavam ove bendove!

Babieseater: Čiji CD je poslednji koji si kupio?

Ricardo: Kupio sam split 7’’ bendova Never Fail i PHT, Portugalski Hardcore. Takođe sam kupio demo kasetu jednog španskog benda. Imam i novi Madball, novi Terror... Kupujem diskove kad god imam para za to.

Babieseater: Šta trenutno najviše slušaš?

Ricardo: Upravo sam slušao No Warning – Suffer Survive, Backtrack – 7’’, Cruel Hand – Lock & Key, i one koji nisu Hardcore: Elliot – False Cathedrals, Frank Sinatra – A Best Of, i Cash – The American Volume CD’s.

Babieseater: Izvini na oduzetom vremenu, i još jednom hvala za intervju. Iskreno jedva čekam da vas ugostimo u Beogradu. Imaš li neku poruku za kraj za vaše fanove ovde u Srbiji?

Ricardo: Držite se, jer 2011. ćemo svirati tu, i biće to ispunjenje sna, jer oduvek sam želeo da upoznam taj deo sveta. Mora da je ludo! Nabavite naš novi album kad izađe, i znajte  da je ovo mnogo više od same muzike, svi tekstovi i sve reči. Moramo pokazati da se ne slažemo sa bogatašima i gospodarima modernog doba i onim što oni rade planeti i sa tim kako to utiče na živote ljudi!

Takođe, obavezno nabavite novite novi album No Turning Back-a, „Take Control“ i čekirajte moju braću, bendove Death Will Come, Solid, Grankapo, Overcome... UBIJAJU!

HARDCORE LIVES!!!