Lasting Traces - Old Hearts Break In Isolation

2011. Demons Run Amok Entertainment

Septembar praktično nije ni počeo, a ja već vidim da će mi ovo biti jedan od najboljih perioda ove godine. Uskoro će koncert Trial / Anchor u Skoplju, dobio sam mnogo odličnih izdanja na recenziranje i upoznao nove bendove od kojih će neki nesumnjivo naći mesto među mojim top bendovima. Jedan od takvih bendova je i Lasting Traces. Bend koji dolazi iz Nemačke, iz Frajburga, i verujte mi ovo nije još jedan nemački Hardcore bend na koje ste navikli. Daleko od toga da mislim da su njihovi bendovi loši. Čak šta više. Par nemačkih bendova, među kojima su i neki koji nisu više među aktivnim, mi se izuzetno dopadaju i rado ih slušam. Ali da se vratim na Lasting Traces. Bend je osnovan 2008. godine, sviraju moderan, melodičan Hardcore u stilu bendova Defeater, Verse, Killing The Dream... Iza sebe imaju MCD „Portraits“ iz 2009. (Damaged Device Records) i split 7’’ sa bendom Way Down iz 2010. (I For Us Records / Slap Records). Prvi studijski album, koji sam ja i dobio, nosi naziv „Old Hearts Break In Isolation“ i izašao je krajem maja ove godine na 12’’ vinilu (koji nažalost nisam dobio) za Demons Run Amok Entertainment, koji mi lagano postaju jedna od omiljenih evropskih izdavačkih kuća.

Pročitao sam negde, a i ja bih se u potpunosti složio sa tom konstatacijom, da da ne znam za koju kuću je izašao ovaj album, mogao bih da se zakunem da iza njega stoji Bridge Nine, ili Deatwish. Odličan album na kome se našlo 9 pesama otvara „Lake Nowhere“ uz koju ćete veoma brzo shvatiti šta vas očekuje u nastavku. Bend ima sve kvalitete koje odlikuju i gore pomenute bendove, iako mi se čini da su se malo više trudili da zvuče kao Defeater, čak na kraju pesme „Resurrection“ imaju i akustični deo. Melodične gitare, snažan bas, moćni bubnjevi uz odličnu produkciju (da li uopšte to treba više pominjati) su ono čime ovaj bend ne da se izdvaja od većine sličnih bendova, već ga možda i stavlja ispred mnogih. Vokal iako odličan nekako mi je previše „isti“ i mislim da bi Thomas mogao da unese nešto što bi bend podiglo još više (ne znam da li on peva i clean vokalske delove). Horske back vokale mislim da nema potrebe da pominjem, jer kad su ovakvi bendovi u pitanju to je skoro pa neizbežno. Najbolja pesma na albumu je druga po redu, „Old Hearts“, kojom momci pokazuju koliko su talentovani. Takođe bih izdvojio i „Sailor’s Grave“, pesmu o poslednjim trenucima života mornara koji tone sa svojim brodom. Zatim tu su još i „Comfort In Solitude“, „The Lost Age“, „Intervention“. Tekstovi su više-manje onakvi kakve sam i očekivao da ću pročitati; svakodnevna borba sa sobom i problemima koji nas sve okružuju. U svakom slučaju ništa posebno.

Da zaključim: Lasting Traces je za mene pravo otkrovenje s obzirom na to da dolaze iz zemlje gde ovakav stil Hardcore-a, barem koliko je meni poznato, nije toliko zastupljen u moru tupavih mosh bendova koje ja lično ne mogu baš da varim. Hrabro i za svaku pohvalu. Još kada bi se malo „oslobodili“ tog Defeater uticaja (ne mislim da su samo njihova kopija) i dali malo više sebe, jer su ovim albumom pokazali da su nesumnjivo talentovani, bili bi MNOGO bolji. Lasting Traces je bend koji vam preporučujem da preslušati, čije vreme, siguran sam, tek dolazi, a „Old Hearts Break In Isolation“ to dokazuje. BRAVO MOMCI!!!

Pesme: