E sad... Prvi na binu su izašli momci iz Petrovgrada (Zrenjanin za neupućene) All Except One. Iako sam zbog posla čuo samo deo onoga čime su se predstavili publici, mogu da kažem da su zvučali daleko, daleko bolje nego kada sam ih gledao prethodni put. Da li zbog činjenice da prvi put sviraju sa ovako velikim bendom, ili je nešto drugo u pitanju, u svakom slučaju pohvalno, i neka samo tako nastave.

Posle njih je na red došao Nose Bleed, bend koji po meni zaslužuje velike koncerte jer uživo zvuče super. Atmosfera u publici mlaka, što i nije više podatak za čuđenje jer svaki put kada nam dođe u goste neki veliki bend, kao da se svi trude da se tada pokažu, i kao da čuvaju energiju za zvezde. Nose Bleed standardno dobar, s’ tim da imam malu zamerku da je vokal bio preglasan. Čak sam i Bobi koji je radio ton to rekao, i dobio sam odgovor: „Znam, i ja sam im to rekao, ali tako su tražili“. Ne razumem, ali dobro, njihova stvar.

Kako se bližio početak nastupa Death By Stereo, tako je klub bivao sve puniji i puniji, ispred same bine nisi mogao ni iglu da baciš, i sve je ukazivalo na to da će do kraja ovo biti jedna sjajna žurka. Na početak njihovog nastupa sam se zatekao na suprotnom kraju sale, i uprkos mojim nadanjima da ću odatle sve bolje čuti i videti, prevario sam se. Da li je u klubu toliko loša akustika, ili se zbog ogledala i prozora zvuk na kraju sale toliko rasipa, zvuk je bio OČAJAN! Sve je brujalo. Napred, ispred bine i u sredini, totalno drugačija priča, sve je savršeno.

Momci su i pre dolaska bili oduševljeni činjenicom da će svirati u Beogradu, što sam iz priče sa njima i mogao čuti, pa su to svoje oduševljenje i euforiju i preneli na binu. Efrem (pevač) totalno lud... malo je na bini, malo u publici, malo trči kroz celu salu, onda se polivao pivom i valjao u „bari“ na bini, što su donekle i ostali momci iz benda pratili. Naročito Dan (gitarista) koga su u par navrata pojili dok je solirao, i bubnjar Mike koji me je u pojedinim momentima asocirao na Lars-a Ulrich-a iz Metallice. Smenjivali su se stari hitovi sa novim pesmama, ali definitivno najveća ludnica je bila na pesmi sa poslednjeg albuma („Death Is My Only Friend“) „I Sing For You“. Da ne zaboravim, mislim da su se dva puta vratili na bis, i svima nam poklonili jedno lepo veče. Nakon koncerta su izašli iz backstage-a, pričali sa ljudima, slikali se, delili autograme, i uopšte se nisu ponašali kao gomila bendova i neke nabeđene „zvezde“ koje smo imali prilike da gledamo. Da li zbog početka turneje, dobrog prijema i koncerta koji su imali u Bg-u, ili zbog činjenice da su u novoj postavi, momci su se sve vreme zajebavali što između sebe, što sa fanovima, i vidi se da uživaju u tome što radi, i da je atmosfera među njima fenomenalna. Nakon kratkog odmora uputili su se ka hostelu, svi osim Dan-a koji je noć proveo u zadnjem delu kombija sa napaljenom gošćom iz Bugarske. Ma zna čovek za šta živi. Hahaha

I još nešto za kraj. Momak koji im radi na merch-u, Dejan, momak iz Celja, mi je javio pre neki dan da je iz razgovora sa njima saznao da im je Beogradski koncert, do sada, najbolji na turneji, i izrazili su želju da se u prestonicu što pre vrate. Eto još jedna pohvala za Lemilica Trans Tourbooking agenciju koja je sve ovo organizovala, i nadam se da će i u buduće biti ovako dobrih koncerata.